Još se nije stišala, za neke euforična, a za druge razočaravajuća prodaja 51 odsto kapitala Naftne industrije Srbije (NIS) ruskom energetskom koncernu „Gasprom“, a već se iznova postavljaju pitanja šta je Srbija, ustvari, prodala i šta je zauzvrat dobila? Prelimirni dogovor, koji je sklopljen 25. januara u Moskvi i koji je predstavljao temelj finalizovanog posla, predviđao je da Rusi kupe sve ono što se 31. decembra 2007. godine, odnosno ovogodišnjeg 1. januara nalazilo na imovinskoj listi naše naftne kompanije. Neko je lucidno primetio da bi, u tom slučaju, „Gasprom“ mogao da računa na logo (zaštitni znak firme) i pečat, jer sve ostalo nije bilo imovina NIS-a, već svojina države.

Da ne bi bilo zabune, dobiće Rusi sve što su želeli, zato su toliko instistirali da Srbija donese neophodne odluke, koje će omogući da se državna svojina prenese na NIS i da tako postane predmet kupoprodajnog ugovora. Zato se bez velikog rizika može reći da će „Gasprom“ dobiti sve ono što se u Srbiji podrazumeva pod NIS-om. Rečju, poslovne zgrade, distributivnu mrežu, prodajne objekte, transportna sredstva, opremu, postrojenja, infrastrukturu radničkog standarda i nalazišta nafte i gasa koje je do sada ekspoloatisala naša naftna kompanija.

„Gaspromu“ će biti predate poslovne zgrade u Novom Sadu i Beogradu, rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu, rafinerija gasa u Elemiru kod Zrenjanina, 497 benzinskih pumpi i oko 1.600 internih benzinskih stanica. Uz to, ruskom partneru pripašće 44 stovarišna punkta za snabdevanje kerozinom, cisterne za drumski i železnički transport goriva ukupno kapaciteta 18.750 tona i oko 10.000 kvadratnih metara prodajnog prostora. Kako je NIS suvlasnik nekoliko značajnih firmi, „Gaspromu“ će pripasti akcije „Petrohemije“ u Pančevu, bečejskog „Karbon dioksida“, novinske kuće „Politika“ i njene televizijske stanice, „Jugovoća“, Sportskog centra „Pinki“ u Zemunu i još nekih preduzeća. Tome treba dodati 11 hotelskih i ugostiteljskih kapacitete, kojima je raspolagao NIS, poput „Splendita“ u Prčnju, hotela „Hajat Jelen“ na Crnom vrhu ili „Visa“ na Zlatiboru. Imovina u Hrvatskoj (30 benzinskih pumpi i odmarališta u Makarskoj, Rovinju, na Hvaru i Braču), doduše, čeka sukcesioni rasplet, ali je sasvim sigurno da Rusi neće odustati od nje. Najvrednije u ovom paketu sigurno su nalazišta nafte i gasa u Vojvodini i koncesione bušotine u Angoli.

Nesporno je da značajan deo te imovine žudi za rekonstrukcijom i popravljanjem tehničkih performansi. Tu, pre svega, treba imati u vidu rafinerije i mrežu benzinskih stanica. Investitora, ako ima ozbiljne namere, čekaju značajna ulaganja i zato je u ugovoru precizirana klauzula o obaveznim investicijama od 547 miliona evra. To, ipak, ne umanjuje vrednost imovine koja je pripala „Gaspromu“. Dve stavke kupoprodajnog računa imaju posebnu vrednost. „Gasprom“, bar do 2010. dobija državni monopol u preradi nafte, odnosno stiče poziciju da drži tržište u rukama. Načelno je dogovoreno da se to kraja te godine skine zabrana uvoza derivata, tako da bi posle toga ruski koncern delio sudbinu ostalih učesnika na tržištu. Da li će tako biti, ostaje da se vidi. Druga značajna stavka su nalazišta. Oko njihove vrednosti ima dosta sporenja, od procene da samo na domaćoj nafti i gasu Rusi mogu da namire uloženo do znatno obazrivijih kalkulacija. Međutim, nesporno je da u nedrima vojvođanske ravnice ima energetskog zlata i da će ti resursi u narednim godinama sve više vredeti. Zato bi se i moglo reći da je „Gasprom“ dobio NIS, ako ne za „tepsiju ribe“, onda bar za „tepsiju evra“.

V. Harak

KREDIT KOJI ĆE PODIĆI NIS A GARANTOVATI „GASPROM”
DALEKO OD POVOLJNOG ARANŽMANA
Kamata NIS-u uzima silne desetine miliona evra

Ugovor o prodaji 51 odsto kapitala Naftne industrije Srbije ruskom Gaspromu za 400 miliona evra sadrži mnoge, blago rečeno, sporne odredbe, objavio je „EMportal“, internet sajt „Ekonomist medija grupe“. Te odredbe bi NIS i državu Srbiju mogle koštati više desetina miliona evra, tvrde za EMportal finansijski stručnjaci.

Ako se kamate na kredit, koji uzima i plaća NIS a garantuje „Gasprom“ obračunavaju kvartalno onda se one, po pravilu, ne vežu za dvanaestomesečni, već isključivo za tromesečni eur libor, tvrde eksperti. U Ugovoru o prodaji NIS-a, pak, stoji da se „kamata, koja se obračunava na glavnicu kredita koji se obezbeđuje NIS-u, obračunava kvartalno i za svaki kvartal će biti jednaka 12-mesečnom eur liboru plus dva odsto“. Eur libor predstavlja međubankarsku kamatnu stopu na evropskom tržištu novca.
„Kvaka“ je u tome, kažu analitičari, što je godišnja kamata na evre veća od tromesečne za skoro ceo procentni poen, tako da će ovakva odredba povećati troškove otplate kredita, koje će plaćati NIS.
Uz to, za finansijske eksperte i bankare sporna je i „margina“ od dva odsto koja se obračunava na eur libor. Naime, oni navode da bi ona bila realna kada bi se NIS zadužio kao srpska kompanija, ali bi margina morala da bude niža, bar za pola, ako ne i za ceo procentni poen, jer će vraćanje kredita, po ugovoru, biti obezbeđeno korporativnom garancijom Gasproma.

To, praktično, znači da će kamata na kredit NIS-a biti za bar 1,5 ako ne i za cela dva procenta veća od realne. Na 500 miliona evra to je nepotrebni trošak od 10 miliona evra godišnje, a rok za otplatu kredita je 14 godina.
Dodatni problem za državu mogla bi da bude odredba ugovora da se u naredne četiri godine „obezbedi raspodela dividendi od strane NIS-a za svaku fiskalnu godinu u iznosu koji nije manji od 15 odsto respektivnog neto profita po godini“. Do sada je država lavovski deo profita NIS-a usmeravala u budžet, a ovakva odredba praktično može da svede uplate u državnu kasu na simboličnih osam ili devet odsto neto profita, piše EMportal.

Na sajtu Vlade Srbije se, inače, može pročitati ceo ugovor o kupovini NIS-a. Na sajtu Vlade objavljen je i Memorandum o razumevanju za modernizaciju podzemnog skladišta gasa Banatski dvor i dokument Osnovni uslovi za osnovni sporazum o saradnji, kojim se određuju osnovni uslovi za sporazum o gradnji gasovoda Južni tok kroz Srbiju. Dokumenti o gradnji gasovoda Južni tok i opremanju podzemnog skladišta gasa Banatski dvor ne obavezuju ni Rusiju ni Srbiju da realizuje te projekte. Dokumentom Osnovni uslovi za osnovni sporazum o saradnji nije utvrđen rok za donošenje odluke o tome da li će gasovod biti građen, a predviđeno je da, ako se gasovod bude gradio, bude pušten u rad do kraja 2015. Memorandum o razumevanju o opremanju i korišćenju podzemnog skladišta Banatski Dvor, koji su potpisali Gasprom i Srbijagas, predviđeno je da se do 1. jula 2009. donese odluka o tome da li će taj projekat biti realizovan.