Политика ЕУ према Србији је неправедна

Ибер Ведрин

Интервју

Од дописника Танјуга

Париз, 25. фебруара – Бивши министар спољних послова Француске Ибер Ведрин у ексклузивном интервјуу за „Политику” и Танјуг каже да Европа мора да прихвати „снажне, органске везе” Србије са Косовском Митровицом и Републиком Српском, као и да промени политику према Србији, коју оцењује „неправедном”.

Ведрин је некадашњи дипломатски саветник Франсоа Митерана, а потом и министар у влади Лионела Жоспена (1997–2002), у време бомбардовања Југославије. О њему се причало као о једном од могућих кандидата за министра спољних послова у садашњој влади Франсоа Фијона, пошто је председник Никола Саркози безуспешно покушао да га придобије, да би ову функцију у десничарској влади прихватио један други социјалиста – Бернар Кушнер.

На коју врсту „органских веза” мислите?

То је пре свега политичка идеја. Ако изузмемо мењање граница, потребно је да се омогући највећа могућа слобода кретања, да се олакша улагање и економска размена.

За оне који су подржавали независност Косова тешко је да одбију ову врсту веза.

Да ли су Срби заштићени на Косову?

Постоје озбиљне сумње у поштовање права мањина на Косову, а доказ за то је и што ЕУ шаље своје људе у регион.

Да ли је признавање једнострано проглашене независности Косова од неких земаља опасан преседан?

Веома волим Србе и разумем шта осећају. Решење за јужну српску покрајину је била суштинска аутономија Косова. Жалим што еволуција (у решавању косовског проблема) последњих година није ишла ка овом исходу, у оквиру Резолуције 1244 Савета безбедности УН, без довођења у питање суверенитета (Србије), зато што мислим да би то било боље за будућност региона и Европе уопште.

Срби, међутим, морају да буду реалисти, упркос свему, када је реч о будућности, а будућност је Европа и реално нема алтернативе.

Да прихвате, дакле, ситуацију која им је наметнута?

Можда не срцем, али да је прихвате у политичком смислу. Ако се то не деси, Србија ће се затворити у ставу неприхватања, што могу да разумем, али то ће бити негативно за њену перспективу. Србија је европска земља која мора да игра своју улогу у Европи.

Европска перспектива је, међутим, нејасна…

ЕУ је данас потпуно неспособна да прими нове чланове. Она мора да прецизира европску перспективу западног Балкана, чак и ако је удаљена, и да донесе економске мере како би олакшала стране инвестиције. Ради се о перспективи, а не о процесу који ће сутра бити готов.

Које могућности остају Србији, суоченој са тешком кризом, док чланство у ЕУ не постане стварност?

Срби не могу сами да одговоре на ово питање, јер они нису одговорни за садашњу ситуацију. Ово питање се односи на Европу. ЕУ није водила добру политику према Србији последњих година, и неопходно је да је сада промени, како би она била интелигентнија и отворенија.

Бивши председник (Слободан) Милошевић је урадио пуно тога лошег за Србе, али Европа и пуно спољних сила нису биле праведне према Србији.

Срби су имали храбрости да 2000. године гласају против Милошевића, док је то још увек било опасно.

Политика ЕУ мора да покаже више разумевања, да буде пријатељскија према Србима и више охрабрујућа.

Да ли су Сједињене Америчке Државе вршиле притисак да се прогласи независност Косова?

То је чињеница. Неке земље ЕУ биле су под утицајем САД, иако има и оних земаља које су биле за независност Косова из других разлога.

Зашто је Француска била један од главних заступника независности Косова у Европи?

Не бих улазио у полемику и коментарисао одлуке (председника Николе) Саркозија и (Бернара) Кушнера. Али интерес Француске у региону није да се стави на страну једних против других, већ да омогући глобалну еволуцију западног Балкана.

Да ли су интереси НАТО-а у првом плану?

То је поједностављено објашњење. НАТО је велики и веома снажан војни савез, са јаким америчким утицајем, али било би поједностављено рећи да су у питању интереси НАТО-а када је реч о косовској кризи.

Који су интереси САД у региону?

Не могу да одговорим у њихово име, али могу да кажем да су САД сматрале да је Југославија била комунистичка структура, совјетска.

Многи Американци сматрају да је распад Југославије, и Србије на неки начин, добра ствар у односу на оно што је, за њих, пре тога био совјетски систем. То објашњење ми је апсурдно, али мислим да многи Американци тако размишљају.

Како оцењујете чврсто противљење Русије једностраном проглашењу независности Косова?

Реакција Русије ме не шокира. Против независности Косова није само Русија, већ и неке европске земље, попут Шпаније. Али треба видети који је став Русије. Срби треба да воде рачуна да не буду једноставно инструмент руске политике, јер то није у њиховом дугорочном интересу. Интерес Срба на дуге стазе није само да сарађују са Русима, већ и њихова европска перспектива. Једно не искључује друго. Руско пријатељство је важно за Србе, али не треба стварати илузије.

Да ли снажне тензије које владају између Русије и САД због кризе на Косову имају дах мини хладног рата?

Не, нема хладног рата, постоји класична борба интереса, али не и хладни рат. Хладни рат је настао из сукоба два веома претећа, антагонистичка система, а мир је гарантовала нуклеарна равнотежа. То није случај данас. Постоји један једини систем и све што Русија ради како би изразила своје незадовољство по питању Косова ради да би одбранила своје место у том систему. Тензије у оквиру овог система не можемо да упоређујемо са хладним ратом.