Ali je jedan od njih, koji je sticajem okolnosti prvi došao do važne državne funkcije, odmah počeo ne samo da brani prethodni režim i njegov sistem vrednosti već i da se direktno suprotstavlja ovom drugom koji je želeo da ispuni obećanja data građanima. Tako bi otprilike mogla da počne priča o političkoj pozadini ubistva Zorana Đinđića.

I zato, kada Vojislav Koštunica, dok narod još guta suzavac na ulicama Beograda, uz posredovanje ''braće Rusa'' i prvog čoveka degenerisane JNA koja je bila okosnica nekadašnjeg režima, ode na tajni sastanak s prvim čovekom prethodnog režima, krijući to od svojih koalicionih partnera, kada obeća svom pobeđenom političkom protivniku da će čuvati i njega i njegovu porodicu i njegove institucije i najbliže saradnike, kada mesecima tvrdoglavo odbija čak i da smeni a kamoli pozove na odgovornost načelnika generalštaba i RDB, kada izjavi da su i oni i institucije na čijem su čelu stubovi svakog režima pa i njegovog i da se stoga u njima ne mogu ''vršiti nikakve premetačine'', kada po formiranju prve reformske demokratske vlade u Srbiji posle pedeset i kusur godina svojim ministrima da nalog da njen rad opstruišu na svaki način, kada podržava komandanta i zamenika komandanta vojne gardijske brigade čiji vojnici podižu puške na sudskog pozivara i službena lica odgovorna za obezbeđenje njegovog prethodnika, ne dozvoljavajući im da rade svoj posao, kada ispunjavanje međunarodnih obaveza države čiji je predsednik nazove državnim udarom, kada šefica njegovog kabineta redakciji jednih novina dostavi informaciju da je pokojni Gavrilović u kabinet predsednika države DONEO DOKAZE KOJI POTVRĐUJU ĐINĐIĆEVE VEZE SA MAFIJOM, a posle se ispostavi da je to laž, kada mesecima licemerno lamentira nad pokojnim PUKOVNIKOM, iako načelnik RDB dan nakon ubistva na konferenciji za štampu obaveštava javnost da Gavrilović nije bio nikakav pukovnik jer u vreme dok je bio radnik službe u njoj nisu ni postojali činovi, kada njegov savetnik za ljudska prava mrtav pijan usred noći dođe u komandu vojske i, pozivajući se na njega kao vrhovnog komandanta, od prisutnih generala zahteva da nezakonito i kriminalno upadnu u vladu i pohapse neke njene službenike koji njemu i njegovom predsedniku nisu po volji, kada njegov omiljeni vojni bezbednjak kriminalno i nezakonito unapređen u čin generala, isto tako kriminalno i nezakonito uhapsi potpredsednika vlade, a ne udostoji se da o tome makar obavesti njegovog premijera, kada pozdravi i podrži pravi državni udar, koji pod patronatom jedne kriminalne grupe organizuje JSO, kada svakodnevno, permanentno i sistematski i on i njegovi saradnici o premijeru i njegovoj vladi govore sve najgore i na sve moguće načine onemogućavaju reforme i demokratizaciju društva i države, a imaju potpuno razumevanje i lepe reči za kriminalce koji planiraju ubistvo predsednika vlade i svoj plan ostvaruju, onda sve to kao i još mnogo toga ovde nepomenutog, ne može biti ništa drugo do politička pozadina tog ubistva!! Koju dodatno više nego jasno ogoljuje i potvrđuje sramno i skandalozno pozivanje predstavnika prethodnog režima na pomirenje i formiranje ''vlade nacionalnog spasa'' (od koga i od čega, valjda od preostalih i preživelih saradnika ubijenog premijera??) i to odmah nakon ubistva, kao i predaja glavnog organizatora zločina baš Koštunici i njegovoj vladi, koju svojim prisustvom uveličavaju ministri pravde i unutrašnjih poslova, direktor BIA, RTS i ko zna ko još.

I da bih ove banalne i očigledne činjenice bio svestan, nije mi potrebna nikakva istraga, ni besmisleni sudski postupak. Jer, ja i bez suda znam da su Vojislav Koštunica, njegova sekta, njegovi saradnici i savetnici, zajedno s pojedinim SMB degenericima opčinjenim stvarnim ili fiktivnim frakcijama ruskih bezbednosnih službi i njihovom navodnom podrškom, ostrašćenim popovima, umišljenim akademicima, pohlepnim i nezajažljivim tajkunima i poslušnim medijima, politička pozadina ubistva Zorana Đinđića. Ono što ne znam jeste da li su neki od njih istovremeno i naručioci, organizatori, podstrekači, pomagači ili saučesnici u ovom zločinu i to je ono što bi trebalo da utvrdi sud.

A da raspravu o tome šta je to politička pozadina, da li je to nešto što se maže na hleb ili se sipa u traktor, ostave nekoj političkoj tribini ili okruglom stolu. Jer, i pored toga što bez sumnje predstavlja nešto nemoralno i društveno neprihvatljivo, politička pozadina, makar i jednog ubistva, sama po sebi nije KRIVIČNO DELO!!

Autor je bivši načelnik DB