Scena: Kajmakčalan. Bitka: blato, krv, kiša, vetar, glad...
Jedna četa srpske vojske zauzela neku isturenu čuku. Stiglo
naređenje da se čuka sačuva po svaku cenu. Ali, Švabo navalio,
okružio čuku sa tri strane, a nestalo municije i provijanta,
nije bilo načina da se opstane više tako. Kapetan reši da četa
napravi proboj kroz usko grlo koje Švabo još nije zauzeo,
da se dočepa municije, pa da se nekako vrate i zadrže čuku
do daljeg.
Ali, neko mora da ostane...
- Cigo!
- Izvoli, gos'n kapetane!
- Ja sa četom idem po municiju i hranu, a tvoj zadatak je
da sačuvaš čuku kako znaš i umeš. Evo ti šlem i tri bombe, nema više, pa gledaj šta ćeš!
- JOJ, GOS'N KAPETANE, KAKO ĆU JA...
- Tišina! To je sve što je ostalo, evo tri bombe, evo ti šlem...
- Aj' pa gos'n kapetane, ako je već tako, bolje da mi ostaviš
jednu bombu i tri šlema!
- Jes' ti poludeo, Cigo? Šta ti pada na pamet?!!
- Il' tako il' nikako!
- ..Pa dobro, budalo jedna, evo ti, pa se snađi.
I krene četa u proboj kroz koridor švapske vatre....
...
Tri dana kasnije, vraća se ostatak čete na čuku. Kad, imaju
šta da vide: na jednoj strani gomila oružja, nabacana na kamaru.
Pored, hrpa nemačkih uniformi i čizama. Na drugoj strani,
gomila švapskih vojnika cvokoće bosa i u gaćama. U sredini,
sedi Ciga, pred njim tri šlema:
- Ajmo, braćo Nemci, poslednji pokušaj: pod kojim šlemom je bomba?