Eto,na ovome forumu jako slab interes za vrhunskim muškim tenisom van ratovanja Nadal-Djoko,a kad nema naših u eliti,poglavito ignorancija.
Musetti i Alcaraz odigrali jučer finale,danas zajedno u Umagu. Ruud i Berrettini pak isto jučer odigrali finale pa "zajedno" otkazali Kitzbuhel,kamo su također bili prva 2 nositelja.
Nikoga nije dobio mesecima, pa osvojio titulu. Preokret sezone iz vedra neba. Otkud sad ova/ovaj da igra ovako dobro?
Malo šta je veoma talentovanom Italijanu polazilo za rukom otkad je ispustio 2-0 u setovima protiv Novaka Đokovića na Rolan Garosu prošle godine.
Posle tog meča je vezao pet poraza. Nakalemile su se neke povrede, koje nisu bile strašne, ali su onako – mučuckale, pa i ove sezone.
Na omiljenoj mu šljaci bilo je nekih solidnih pobeda, poput one nad Feliskom, ali ipak se vratio na čelendžer i osvojio ne baš jaki Forli, malo da stekne samopouzdanja. Nije vredelo, opet je vezao četiri poraza – tri na travi i od Đerea u Bostadu.
Iz Švedske je došao u Hamburg u četvrtak. Štrajkovi na aerodromima, jedna torba je nedostajala. Ona najvažnija – sa reketima. „Kako ću da igram“, pitao se Lorenco, pogotovo što je tada još trebalo da bude u kvalifikacijama.
Upada u glavni žreb i dobija na vremenu – u međuvremenu, trenirao je sa Dušanom Lajovićem, Ducijevim reketom. Dan pred prvo kolo, povraća celu noć zbog trovanja hranom.
„Možete da zamislite kako sam se spremio za turnir onda“. Možemo – nije obećavalo.
Muzeti spasava dve meč lopte u prvom kolu – baš protiv Lajovića – a onda počinje magija. Padaju Rusuvuori i Davidovič Fokina, neke stvari se okreću u Lorencovu korist, poput iscrpljenog Serundola u polufinalu.
I, eto, nešto više od nedelju dana posle bezizlazne situacije i ne baš veselih misli, Muzeti sluša Linkin park pre nego što će izaći na finale s Karlosom Alkarazom. Finale koje će pobediti, ali ne pre nego što će morati da savlada svoje demone i da uradi nešto što je retko činio – da ostane miran kada se čini da toliko željeni trijumf klizi iz ruku.
Dve vezane meč lopte na 5:4 u drugom setu, nešto kasnije i 6-3 u taj brejku, otišlo u nepovrat. Uspeo je da se sabere i da dokaže da mu s razlogom predviđaju visine. „Papercut“ mu je dao dodatnu energiju, kaže.
„To je život. Tenis je definicija života sa usponima i padovima“.
Ugleda se Lorenco na dedu – autentičnog i iskrenog čoveka.
„Nadam se da ću u budućnosti biti kao on i žao mi je što ne može da vidi ko sam postao. On je moj heroj“.
Bravo, Lorenco, na svemu, ali najviše na tome što si prvi trofej namenio baki i dedi. Ima li šta lepše nego uspeh posvetiti najvoljenijima i tako ga učiniti još smislenijim?
https://sportklub.rs/blog/sasa-ozmo/na-pocetku-nema-ni-reketa-na-kraju-trofej-u-rukama/
[uredio Dinko Bilich - 25. srpnja 2022. u 15:50]
