Baš danas sam po youtubeu gledao neke mečeve iz kraja 90-ih i početka nultih. Treba priznati da je poimence to zvučnija ekipa i da je bilo više ekstrema zbog većih razlika u podlogama, drukčijih reketa, brige o tijelu itd. No uspoređivati ovako paušalno nije najzahvalnije. Ipak, objektivno ovdje imamo 3 šampiona najviše klase koja su se sudarala u primeu čak, a u to doba tako nešto možemo kazat za Agassija i Samprasa uz gro fenomenalnih igrača.
Ne znam koliko su tad rovarili s povredama, no u posljednjem desetljeću prorijedila se ekipa prerano (Ančić,Soderling,Roddick,DelPo se bori, al ne može spojit turnir u komadu, Murray, Berdych) .
Inače,mislim da se previše podcjenuje period od 2002. do 2006. i pojave Rafe te ulaska Noleta i Andya na scenu. Safin je bio tu još donekle motiviran i spreman zapapriti kad mu se da, Hewitt i Roddick u naponu, Coria,Gonzalez,Hrbaty,Blake..
A ovi šta ste mi lupili minus te se načudili il nasmijali mojoj tvrdnji da je sutrašnji finale MOŽEBITNO ključni za GOAT titulu, vi ste ti koji bi trebali pojasniti suprotno jer po svemu je ovo posljednja ovakva prigoda Federeru iako bi mogao bit itekako opasan i u igri i na USO s ovakvom igrom.