zadar-1.liga je napisao/la:
Prosle godine ispisali 819 stranica na forumu, ove smo vec na 993, a nije ni drugi misec. Sto bi bilo da imamo sredjen klub koji je stabilan na Eurokup razini? Uglavnom... back to reality, ovaj HNK Zadar nikad nece bit moj NK. A ako genijalci misle da je klub neisplativ i nekonkurentan, nek pocnu raditi posao posteno, bez punjenja svojih dzepova pa ce bit puno bolji. Makar nek stave strucan i neovisan kadar unutra. Tradicija, navijaci, dvorana, popratna infrastruktura, lud grad, sve preduvjete imamo da krenemo naprid. U okruzenju, uzem i sirem ima i gospodarstvenih subjekata koji bi mogli pogurat zdrav projekt, ponavljam, zdrav. Pa bi bilo novaca i za Zubu, Roka, Mavru, Onuakua, Cartera i ne znam koga sve u isto vrime, a na tu jezgru dodat svake godine 1-2 perspektivnih momaka iz Zadra. Uvik je Zadar bia Zadar s nasim momcima i par klasa sastrane. Al kome rec?
Vidi cijeli citat
Sve je ovo jako lipo napisano, ali kad smo kod domaćih momaka ajmo prvo krenuti od onih najmlađih pa postepeno doći do te kritične točke od 16/17/18 godina. Sićam se dok sam ja još trenira da je svaka generacija bila izrazito konkurentna na državnim, ali i internacionalnim turnirima i tu su redom padale medalje i razna odličja. Sićam se da je puno tih momaka bilo i u reprezentaciji što je svima naravno bia poriv da idemo dalje i jače od onoga di smo se nalazili. I onda dođe ta kritična 16. eventualno 17. godina kad se pitaš je li taj tvoj trud bia vridan toga da odigraš jednom tjedno basket ili misliš nastaviti dalje s tim živiti i od toga živiti.
S druge strane moraš biti spreman odreći se tinejdžerskog luksuza, od izlazaka i pijanstava pa sve do druženja sa ekipom dok tvoja momčad ima trening. Dakle, tribaš u glavi prvo odlučiti što je tvoj cilj.
I sad ono što mene najviše muči i zabrinjava, a po čemu smo se ponosili i što nam je svima bila glavna zanimacija u životu, basket. Igrališta u onim najnapučenijim kvartovima zjape prazna, za basket moraš slati pozivnice ka za pir, ako skupiš ekipu možeš biti sritan. Vrimena su se prominila, dica sa nepunih 7 godina dobiju mobitel od 500 eura jer eto svi ga imaju pa ne bi bilo dobro da se i na moje dite gleda krivo. Ne krivim ja nikoga za to, jednostavno takva su vrimena došla i objeručke smo prihvatili sve ono što dolazi sa zapada, a ako to ne prihvaćaš smatraju te konzervom i primitivcem.
Nemamo više nikakve odlike dalmatinskog grada, nema više onih ćakula na svakom kantunu grada, nema više onih oriđinala koje bi danas smatrali psihopatima i sl., nema više mista di možeš zaigrati na karte ili buće u užoj okolici grada. Otišli smo daleko od onoga što smo bili nekada. Ne virujem da ćemo se ikad više vratiti na ono staro, no triba biti optimističan i nadati se tome.
⚪🔵⚪🔵
...zalud zlato cilog svita kada srce neće drugo...
