Jedan od najvećih boema svetske košarke Bogdan Tanjević, uprkos opakoj bolesti, i dalje ne odustaje od temperamentnog vođenja Turske na Svetskom prvenstvu. Podsetimo, Boša već nekoliko meseci boluje od raka debelog creva, ali kaže da se dobro nosi sa hemoterapijama i da samo zahvaljujući neiscrpnoj životnoj energiju uspeva da održi ritam života.

- Hvala bogu dobro sam. Guram ovaj šampionat pod hemoterapijama i zasad dobro podnosim. To traje šest meseci i već sam primio sedam terapija, a osmu dobijam posle SP. Uglavnom sam dobro, imam energije. Ja sam još ranije odlučio, pre nego sam saznao da imam tu boleščugu, da neću raditi u klubu. Odlučio sam da se posvetim radu sa reprezentacijom, ali nisam mogao da odbijem poziv Lotomatike. Doduše, tu sam samo menadžer, što bi rekli, držim govor.

Brzo se Tanjević vratio na "košarkaški kolosek" rekavši da je ljubomoran na Dudu...

- Isto kao i prošle godine, Srbi su među favoritima na ovom šampionatu. Već sam rekao da sam ljubomoran na Dudu što radi sa tako talentovanim i mladim igračima. Imam i ja šest, sedam mladih, ali da neko dođe do medalje, kao oni prošle godine, to je stvarno fenomenalno. Ove godine su još zreliji i bolji.

Ko će u polufinale? Srbija ili Španija?

- Biće veoma tvrdo. Ne bih smeo da se kladim na Španiju. Ni pet evra ne bih smeo da uložim na njih. Nisu me ubedili, a ja više vidim igru Srbije nego njihovu.

Da li je to neki osećaj ili...?

- Kakav osećaj, znanje imam! Četrdeset godina se ja bavim ovim poslom, osećaj sam imao sa 24 godine kada sam napravio košarku, koju sad zovu - haj tempo. Meni su se svi smejali u Sarajevu, kažu: „Vidi budale, Zvezda igra sa šest igrača, a on sa 12"! Ali ja to čistom logikom, da nadoknadim slab kvalitet igrača, pa ih vrtim da bi držao intenzitet i svi mi se smejali. A danas to zovu - haj tempo.

Opet ste iznenadili košarkaške znalce novom zonom od pola terena...

- Bila je to zona 2-1-2 na pola terena sa dubokim pokrivanjem. Tražiću od zavoda za patente u Vašingtonu da mi priznaju originalni pronalazak - rekao je novinarima u Istanbulu
...
Ne daj se Boso, majstore!