Ako bi se to dogodilo u The Gradu, vlasnik bi u startu morao da plati $100 zato što pseto nije bilo na "leash-u" . Ovisno od toga koliko bi još ti bio u stanju odglumiti "duševnu bol" (odn. koliko dobrog advokata bi imao uza se), vlasnik bi lagano mogao ostati bez dodatnih 50-250 tisućica! Ne daj bože da te je još ujeo!!! Pas, ne vlasnik. To bi onda moglo ići i do pola miliona...
E, zato ovde nikada nećeš videti psa da slobodno trenira strogoću i izleće izvan svog prostora. Takodje, ne počistiš li fekalije iza svog mezimca sledi ti kazna od 100 do negde i čitavih 300 zelenih.

Za Iana i Moiru:  ne ne i ne! Moja strvina priredi onakvo sranje , rekoh već, možda jednom u 6 meseci i zaista tom uzvišenom činu ne prethodi ama nikakva "promena", "stres", hebemligaštaveć. Analiziro ja to i seciro milion puta. Imam je već 13 godina uz sebe i 100% sam ubedjen da je ona "cat with issues", odn. da je zrela za nekog vet-shrinka. Ima tu još sijaset "simptoma" koji je prate otkako je došla kod mene i ne bih sad da raspredam jer bismo uzurpirali DPK ne baš zanimljivom temom za veliku većinu "poeta".

@ MM:  Zašto bi neko imao mačku? Recimo, biješ bojnu sa miševima!!! Ja sa zaista imao taj problem u starom stanu na Manhattanu. Po noći su te male beštijice bukvalno kolo vodile po stanu! Najozbiljnije ti ovo govorim. Ne znam koliko ti je poznat taj osećaj kad pokušavaš zaspati i svako malo čuješ Mikija kako juri Mini od kuhinje do dnevne, pa po spavaćoj... uz obavezni "skviiiik" ... a onda im se još pridruži i šira familija koja je buila tu u okolici, pa su, eto, svratili malo na meze i piće. I onda ujutro,  prvo što radiš nije više tuširanje i pranje zuba, već čišćenje sitnih govanaca ... Bilo je postalo NE-SNO-SNO. A opet, da ih ubijam onim surovim glue-traps (jednom i samo jednom probao i navukao traumu za do kraja života) ili bilo kojim drugim mišolovkama ja jednostavno nisam bio u stanju. I tako dsam, kao poslednju kartu, preuzeo 3-mesečno mače koje je - gle čuda - od prvog dana odradilo posao baš onako kako sam ja to zamišljao u idealizovanim snovima: nije ubila nijednog miki mausa, ali je samo njeno prisustvo delovalo kao ozbiljan "deterrent" (btw, koja je naša reč za to?). Posle mi se uvukla pod kožu i to ti je to...
A sve to može i mnogo prostije: jednostavno, voliš životinje, posebno mačke ili pse (ja sam u principu K-9 osoba, ali pošto sam živeo sam u stambenoj zgradi pas nije dolazio u obzir)... U principu, mislim da se "samci" mnogo lakše odluče da nabave neko živo biće, pa makar to i ribica u bokalu bila. Ono, dobijaš frenda za život... samo što se meni zalomio frend  seronja.

I ja sam tvoj frend iako nisam seronja!

posteno.

nije da imam nesto protiv macaka, samo imam dojam da su najnapornije zivotinje koje mozes imat. ako vec mozes birat...

vjerojatno bi i slatki piton rijesio problem miseva, samo atraktivnije  

Mačke najnapornije?  Ni blizu.
Od kad znam za sebe po dvorištu je trčkarala bar jedna, a pod time mislim protezanje nogu između spavanja, koje je dnevno prosječno bilo 20-ak sati 
Dok me pseto znalo izludit kad je bio u elementu. 

Ima i kod mene taj zakon o uzicama, ovdje se prijete sa kaznama od $250, no ne znam za ni jedan slučaj da je to netko platio.  Doduše, ne znam baš ni za slučajeve da psi nisu bili na uzici na ulici...

Što se tiče napada, ako te nije stvarno fizički povrijedio, ne bi bilo ništa.  A kad bi ugrizao, nemam pojma, ali bili bi na sudu i vlasnik bi malko naježio.  A ako bi to psu bio drugi takav incident da nekog ugrize, država časti pentobarbitalom... 

Ja bijah na obje strane takvih incidenata.  Jednom su iz kuće preko puta izletila dva pit bulla dok sam se vani igrao s Kaubojčicom, i krenula prema njoj...  A ona se rodila u kući s psom, pa ono "gu guuu, puppy!!"  Zaletio se i ja, ali je za par sekundi i vlasnica (inače poslije saznah da radi na policiji) izletila van, i dozvala cucke.  Jako se poslije ispričavala, dolazila kucat na vrata da vidi ako je sve ok, govorila kako ne smiju izlaziti iz kuće i straženjeg dvorišta, ali dogodilo se... Reko dobro, nije bilo ništa strašno na kraju; samo da ne postane običaj.  Nije meni ni padalo na pamet praviti dramu od toga, ona je napravila veću...

A jednom, još Luna bila mlada, 2 godine, moji roditelji bili ovdje, i netko pokucao na vrata, oni otvorili, bio neki srednjoškolac, prodaje nešta jer skupljaju za nekakvo školsko putovanje, no Luna ga nanjušila, izletila van, a on se dao u bijeg, ganjala ga jedno tri bloka dok ju nismo dozvali natrag.  Dotični je bio crnac, a prvih par godina nakon što smo ju uzeli iz prihvatilišta, imala je strašnu averziju na njih, uvijek bi režala i skakala kad bi neki došao blizu.  Poslije ju to prošlo...

Inače, naravno ima ljudi koji se strašno boje pasa, a kad već pričamo o rasama, primijetio sam da su to većinom Azijati.  Pogotovo stariji ljudi.  Ne jednom sam šetao svog psa, i kad im nailaziš u susred, vidiš im u očima da su u panici, bez obzira što je pas na uzici i sa mnom.  A ako ona pruži njušku na njih da ih onjuši dok ju ja držim uz nogu i sebe između nje i čovjeka, mene bude strah da im srce ne stane taj čas...  A takvim šta možeš?  Jedini lijek za takve je da i sami nabave psa za sebe...

nesto lagano prije spavanja... pronasao danas u Slavenskoj knjiznici

neznam bas da smo se shvatili. 

pas je takav kakav je, puno brige(sto valjda nebi smjelo bit naporno jer zasto ga onda imas??), ali te ne jebe u mozak i znas na cemu si. na kraju krajeva mozes ga naucit neke stvari.

a ako se macka posere nicim izazvana svako pola godine na krevet jer si se eto ti koji je hranis i brines usudio premjestit komad namjestaja, to je jebanje u mozak i mnogo naporno...