Iako Beograd, ne samo kao glavni grad, nego i kao veciti uzor i grad odlucujucih politickih gibanja i u poslednjim zbivanjima igra jednu od glavnih rola, pouzdani znak da posle ovih izbora u Srbiji vise nista nece biti kao ranije je ono sto se desava u unutrasnjosti zemlje.

Kada mnogobrojnim stranim novinarima zeli da objasni da su protesti zbog ponistavanja lokalnih izbora u Srbiji prerasli u demokratsku revoluciju Zoran Djindjic, predsednik Demokratske stranke (DS) i jedan od lidera koalicije "Zajedno", kao najvazniji kvalitet istice budjenje srpske provincije i na pitanje sta je najvaznije u beogradskim demonstracijama - odgovara: Nis! Reakcija beogradskih demonstranata olicena u burnom skandiranju na svako pominjanje ovog najveceg grada u juznoj Srbiji pokazuje da to misljenje dele gotovo svi ucesnici protesta.

Grad Cele kule do nedavno je bio paradigma socijalistickog bastiona, koji je imao i svog lokalnog "vezira" Mileta Ilica "gazde grada" pred kojim se narod gotovo i bukvalno klanjao. Velika beda, prestanak rada najvecih preduzeca (poput Elektronske industrije koja zaposljava nekoliko hiljada radnika) i nasuprot ove velelepne gradjevine podignutih kao "spomenici za zivota" lokalnim mocnicima, koji svoj raskosni zivot omogucen i koriscenjem politickog polozaja nisu ni pokusavali da sakriju, ucinio je da se raspolozenje naroda iz korena promeni.

Najbesomucnija kradja glasova do koje je doslo bas u ovom gradu, bila je i konacna prekretnica, rukavica bacena u lice narodu sitom aroganicije niskih socijalista, kulta licnosti i "prljavih ruku". Juznjacki temperament, poznat po prvobitnoj inertnosti i naglom buktanju koji se potom ne da zaustaviti za rezultat je imao i studentsku "setnju" od 236 km do Beograda i pravu lekciju koju su upravo niski akademci odrzali predsedniku Milosevicu. Ruka koja mu na rastanku nije pruzena u skladu je sa atmosferom koja je u Nisu daleko vise preteca nego u Beogradu. Nema previse zvizdanja i pistaljki, one karnevalske raspevanosti koja amortizuje gnev. Ovde cak ni parola "Is Slobo, is, nedamo ti Nis" nije shvacena kao duhovitost demonstranata, vec kao prvi zahtev da se demonstracije moraju zavrsiti ostavkom Slobadana Milosevica. Resenost niskih opozicionara da idu do kraja sa stitom ili na njemu najbolje ilustruje ozbiljnim tonom izrecena sala jednog od niskih opozicionih prvaka i po anketama najpopularnijeg Nislije Zorana Zivkovica: "Sa CNN-om sklopili smo ugovor da ne odlaze iz naseg grada, jer ce, ako vlast ne vrati ukradeno, imati ekskluzivne snimke gradjanskog rata koji ce sigurno otpoceti ovde, u Nisu".

Policija je ocigledno umela da oseti probudjenu juznjacku krv jer je Nis, iako prvi grad u kome su policijski kordoni sprecavali upade naroda u opstinsku skupstinu, sada jedini grad u kome policija ne sprecava protestne setnje, vec, nasuprot, u saradnji sa predstavnicima koalicije "Zajedno" obezbedjuje protestnu povorku i sprecava bilo kakve eventualne incidente. Nije stoga ni cudo sto je nacelnik niske policije u pomenutoj anketi popularnosti zauzeo visoko trece mesto.