"I iskrvariti ako treba"

Jan Hernych pokazao se kao tvrd, jako i neočekivano tvrd orah za Marija Ančića u drugom subotnjem polufinalu u Domu sportova. 29-godišnji Čeh mogao je i dobiti, imao je dovoljno prilika, uključujući tri meč-lopte u tie-breaku trećeg seta, ali Ančić je i ovog puta pokazao da kod njega nikad nema predaje.

"Što reći nakon ove drame? Mislim da je igrao fantastično, najbolji od svih pet mečeva koje smo odigrali, već nakon pobjede u petak rekao sam da u njegovoj igri ima nešto što mi očigledno ne leži", kazao je Mario nakon teško izborene pobjede: "Ono što sam dan ranije najavio bilo mi je jako teško stalno sprovoditi, iako sam ga pokušavao vraćati unatrag izvanredno se kretao, forhend je kontrolirao puno bolje."

"Mislim da je cjelokupni meč bio jako atraktivan, s dosta dobrih poena, winnera, dobrih izmjena, nije bilo puno neforsiranih pogrešaka. Odlučilo je nekoliko lopti", nastavio je treći hrvatski reket: "Kad sam igrao svoj najbolji tenis, nisam dopuštao da se dva puta iznova krene u poen, završavao sam poene volejem, to je ovog puta povremeno bio problem. Predugo sam ga držao 'na konopcima', a nikako da dovršim poen... No, sve u svemu, igrao sam stvarno odlično, a i da sam izgubio, ne znam što bih sebi mogao predbaciti."

Posao je dodatno otežalo odlično Hernychovo vraćanje servisa: "Znao sam da će dosta dubokih reterna vratiti u teren, servirao sam 205, 210 km/h, a reterni su se vraćali jako ravni, bez da sam imao ikakvu incijativu... Imao sam osjećaj da mi, što jače udarim servis, retern dolazi još ravniji, da nemam nikakvu prednost nakon što udarim servis. No, nisam se time zamarao, znao sam da će mi staviti puno reterna u teren i da moram biti jako aktivan nakon servisa."

Čeh je nekoliko puta bio blizu pobjedi, najopasnije je izgledalo kod 6:4 u tie-breaku trećeg seta, no kod Marija nije bilo straha od poraza: "Imao sam već puno ovakvih situacija, svi koji me dobro poznaju znaju da ću iskrvariti na terenu ako treba, ovog puta sam doslovno to i napravio, tako da nema nikakvog straha. Igram do zadnjeg poena i dok lopta ne padne dva puta, ostavit ću sve na terenu... Mislim da je na kraju ipak presudilo što sam ja, bez obzira na godine, iskusniji u ovakvim situacijama, puno puta sam se vraćao, igrao sam puno ovako teških mečeva."

Nedugo nakon trosatnog maratona u prvom planu je bio odmor, do nedjelje u 17 sati bit će, kako je Ančić kazao, dovoljno vremena za oporavak, a još je dovoljno vremena i za okretanje prema finalu protiv Čilića: "Znamo se, mislim da nema nikakve tajne, rekao bih da igramo dosta sličan tenis, ja sam taj koji malo više teži voleju... Najvažnije je da se ostvarilo ono što je bila Brankova (direktor Horvat, op.) želja na početku turnira. Dva Hrvata su u finalu, kroz cijeli turnir smo nekako dominirali i mislim da je najpoštenije da ovako bude."